O meni

Rođena sam 1971-god. u Maloj Ivanči, nedaleko od Beograda.

Sa svojim roditeljima sam odselila u Beograd 1975., a od 1986. pa sve do 2015. godine živela sam u Danskoj.

Moje preselenje za Dansku je donelo velike promene, u mom pogledu na svet.

Sve je bilo čudno i uveliko drugačije nego u Srbiji.

Polako sam učila jezik kroz koji sam upoznavala ljude, sticala nova prijateljstva, i kroz ta nova poznanstva dobro upoznala Skandinaviju i Skandinavce.

Vremenom se rodila želja da radim kao prevodilac.

Pošto sam shvatila da mi jezici lako idu, upisala sam školu za prevodioce, i odabrala socijalno – medicinski smer.

  1. godine sam završila školu, da bi na moju veliku žalost shvatila da je u mojoj zemlji izbio rat.

Moja tuga je bila preteška da se nosi i prestala sam da pratim javne medije.

Želela sam samo da pomognem svom narodu, ali nisam znala kako.

Jednog dana je nazvala moja starija sestra i rekla “šta čekaš, zašto se ne prijaviš – Danska Državna Bolnica traži prevodioce za povređene i ranjene iz Jugoslavije.

Odazvala sam se pozivu i od 1992. do 1996. radila u bolnici gde sam prevodila svojim zemljacima svaki dan.

Tako su nastala nova prijateljstva koja nikada ne bi nastala da nije izbio rat.

Nakon isteka mog ugovora sa Državnom Bolnicom, prešla sam na novo radno mesto: Danski Institut za slepe i slabovidne.

Na institutu sam radila od 1996. do 2001., sa našim ljudima koji su oslepeli u ratu.

  1. godine sam doživela saobraćajnu nesreću koja me prisilila da odustanem od pomaganja drugima i da usmerim pažnju na sebe.

Od 2001. do 2006. sam tragala za saznanjem ko sam ja i koji je moj zadatak na ovoj planeti.

Moja povreda je postala razlog za učestvovanje na raznim seminarima i školama ličnog razvoja.

Putovala sam svetom u nadi da ću da shvatim šta je važno za čovečanstvo i za svakog pojedinačno od nas.

Kako da se izlečimo od svojih trauma?

Saznala sam da je bolest samo opomena, da nam bolest govori: “hej, na pogrešnom si putu”.

Saznala sam da smo svi isti, nevažno od imena, boje kože, religije ili zemlje u kojoj živimo.

Svi imamo ista osećanja kao ljubav, mržnju, bes, strah, nesigurnost itd.

Jedna od škola u kojoj sam bila, ostala mi je kao najjači alat za rad sa sobom i drugima.

To je škola EFT, emotivne slobode.

EFT mi je otvorio nove vidike i nova saznanja: sve je u nama, i sve je potrebno očistiti iz nas, da bi smo bili srećni, produktivni i zadovoljni.

Zato sam 2006. godine odlučila da se bavim ovom vrstom terapije: tapkanje ili EFT.

Radila sam u Kopenhagenu sa dobrim rezultatima.

Pre tri godine, u 2015. poželela sam da se vratim u svoje selo, Malu Ivanču.

I izgleda da opet počinje novi ciklus, u kome mogu da pomognem svojim zemljacima.

To mogu uraditi tako da prenesem svoje znanje i svoja iskustva na sve one koji to žele.

EFT je alat za sve ljude podjednako.

Nova tehnologija, Skype, nam omogućava kontakt i susret bez obzira na udaljenost.

Zato, ako želiš sebi da olakšaš neku situaciju koja te muči i stvara nemir, nazovi me ili napiši mail.

© 2016 Vej til ny begyndelse. All Rights Reserved. Created by Bildstudio